Sjećanja: Prošlo je osam godina od smrti Nedima Nuhanovića Nex-a

Nedim Nuhanović (1978. – 2008.)

On je, kao i veliki broj drugih Lukavčana, u Afganistan otišao “trbuhom za kruhom”. Bio je an­gažiran na po­slo­vi­ma održava­nja elek­tričnih agre­ga­ta.

Tamo je radio nepune dvije godine, i samo mjesec dana prije dugo planirane ženidbe, umjesto njega u Lukavac stigle su tužne vijesti.

Prije četiri godine u Nedimu čast, njegov komšija, prijatelj i DJ Edis Mehmedović (DJ Eduy) producirao je pjesmu:

U nastavku prenosimo članak objavljen prije osam godina:

——————-

Ne­dim Nu­ha­no­vić, 30-go­diš­nji Lu­kavčanin, po­gi­nuo je 11. ju­na u ame­ričkoj voj­noj ba­zi na af­ga­nis­tan­sko – pa­kis­tan­skoj gra­ni­ci, u ek­splo­zi­ji mi­no­ba­cačke gra­na­te.

Nje­go­vi ro­di­te­lji, maj­ka Ali­ja i otac Redžo, vi­jest o tra­gičnoj po­gi­bi­ji do­zna­li su dva da­na ka­sni­je, a jučer ni­su zna­li gdje se na­la­ze pos­mrtni os­ta­ci nji­ho­vog si­na i ka­da će bi­ti do­pre­mlje­ni u na­šu ze­mlju.

Da­ni ne­iz­vje­snos­ti

– Moj Ne­dim je po­gi­nuo mje­sec da­na pri­je ženi­dbe. Po­slje­dnji put je bio na odmo­ru od 3. do 18. mar­ta. Za 8. mart do­nio mi je cvi­jeće i os­ta­vio du­kse­ri­cu – pričala nam je jučer Ne­di­mo­va maj­ka Ali­ja, ko­ja je po­tom za­je­ca­la i su­ze bri­sa­la ma­ji­com ko­ju joj je os­ta­vio njen tra­gično nas­tra­da­li sin.

Ne­di­mov otac Redžo kaže ka­ko je kon­ta­kti­rao am­ba­sa­du BiH u Ku­vaj­tu, ame­ričku am­ba­sa­du u BiH, Mi­nis­tar­stvo vanj­skih po­slo­va BiH, SOS li­ni­ju u Hjus­to­nu…, ali da ni­je do­bio in­for­ma­ci­ju gdje se na­la­ze Ne­di­mo­vi pos­mrtni os­ta­ci.

– Ne­ka mi kažu gdje se na­la­zi kovčeg s mo­jim si­nom! Spre­man sam otići u bi­lo ko­je mjes­to na svi­je­tu i na plećima ga do­ni­je­ti u BiH – kroz su­ze go­vo­ri Redžo Nu­ha­no­vić, ko­ji is­tiče ka­ko je ru­ko­vod­stvo ame­ričke kom­pa­ni­je KBR, za ko­ju je ra­dio nje­gov sin, dva da­na od po­ro­di­ce skri­va­lo vi­jest o Ne­di­mo­voj po­gi­bi­ji.

– Po­sli­je dva da­na po­ku­ca­li su na vra­ta i upi­ta­li me da li se zo­vem Redžo. Odmah sam znao o čemu je ri­ječ – kaže Redžo Nu­ha­no­vić, ko­ji, ka­ko nam priča, ni­je bio po­se­bno odu­šev­ljen na­mje­rom nje­go­vog si­na da po­sao u vi­de­ote­ci za­mi­je­ni po­slom u ame­ričkoj voj­noj ba­zi u Af­ga­nis­ta­nu.

Loš pre­do­sjećaj

– U Af­ga­nis­tan je oti­šao 2. okto­bo­ra pro­šle go­di­ne. Bio je an­gažiran na po­slo­vi­ma održava­nja elek­tričnih agre­ga­ta. Ni­ka­da ga ni­sam pi­tao ko­li­ko je za­rađivao, ali pre­tpos­tav­ljam da je pla­ta izno­si­la od tri do pet hi­lja­da do­la­ra.

Dok je bio u ba­zi u gra­du Ša­ra­nu sva­ko­dne­vno nam se jav­ljao e-ma­ilom. Međutim, pri­je mje­sec da­na je pre­bačen u je­dnu ma­nju ba­zu ko­ja je na sa­moj gra­ni­ci s Pa­kis­ta­nom. Ka­da bi smo mu sla­li e-ma­il čeka­li smo po dva-tri da­na na od­go­vor.

Zna­li smo da ne­što ni­je u re­du, ali nam je on stal­no go­vo­rio ka­ko ne­ma po­tre­be da se bri­ne­mo – pri­sjeća se Redžo Nu­ha­no­vić.

Po­ro­di­ca Nu­ha­no­vić u bo­lu i tu­zi jučer je iščeki­va­la iza­sla­ni­ke ame­ričke kom­pa­ni­je KBR. U nji­hov stan tre­bao je doći pred­sta­vnik KBR-a kao i Nedimov prijatelj iz Lukavac, Dar­ko Križ, s po­je­di­nos­ti­ma o tra­gičnoj po­gi­bi­ji i kako bi prisustvovao dženazi Ne­di­ma Nu­ha­no­vića, potvrdio nam je Darko Križ.

– Tražit ću uvid u ugo­vor ko­jeg je po­tpi­sao moj sin s Ame­ri­kan­ci­ma. Dok je bio u ba­zi u Ša­ra­nu, tvrdio je ka­ko ne­ma pro­ble­ma, a za vri­je­me go­diš­njeg odmo­ra ko­jeg je pro­veo u Lu­kav­cu bio je ve­oma ve­seo… – kaže Redžo Nu­ha­no­vić.

Sta­ri­ji sin Nu­ha­no­vića – Edin, na­kon bra­to­ve po­gi­bi­je sa su­pru­gom Kar­men i dvje­ma kćer­ka­ma iz nje­mačkog Kar­lsruea do­pu­to­vao je u ro­dni Lu­ka­vac. Kaže ka­ko je s bra­tom ko­mu­ni­ci­rao e-ma­ilom, te da se ni nje­mu ni­je žalio na uslo­ve u ko­ji­ma je ra­dio i bo­ra­vio.

– Slao mi je fo­to­gra­fi­je i pi­sao o svo­jim pla­no­vi­ma. Ka­da je u mar­tu bio na go­diš­njem odmo­ru i ja sam do­šao iz Nje­mačke. Su­dbi­na je htje­la da se ta­da za­dnji put vi­di­mo – kaže šo­ki­ra­ni Edin Nu­ha­no­vić.

Ne­suđena su­pru­ga

Po­gi­nu­li Ne­dim Nu­ha­no­vić na­mje­ra­vao je da de­se­to­go­diš­nju ve­zu s su­građan­kom Er­nom Ka­hrić kra­jem ju­la te nesretne go­di­ne kru­ni­še bra­kom.

– Po Lu­kav­cu se ne­ko­li­ko da­na pričalo ka­ko je Ne­dim po­gi­nuo. Zbog to­ga sam kon­ta­kti­ra­la Dar­ka Križa iz kom­pa­ni­je KBR ko­ji mi je e-ma­ilom od­go­vo­rio ka­ko je ci­je­li slučaj stro­ga voj­na taj­na, te da će mi se ja­vi­ti uko­li­ko sa­zna ne­što no­vo. Mađutim, ubrzo je pot­vrđena vi­jest o Ne­di­mo­voj po­gi­bi­ji – kaže Er­na Ka­hrić, ko­ja is­tiče ka­ko je od Ne­di­ma do­bi­ja­la vi­jes­ti o gro­znim do­gađaji­ma u Af­ga­nis­ta­nu, ali ih ni­je pre­no­si­la nje­go­vim ro­di­te­lji­ma ka­ko ih ne bi na­si­ki­ra­la.

– Uvi­jek je go­vo­rio „Sreća pra­ti hra­bre!” Go­vo­ri­la bih mu da se čuva, ali me očito ni­je slu­šao. Sa­zna­la sam ka­ko je tog ko­bnog 11. ju­na je­dan ra­dnik iz Šri Lan­ke, ko­jeg su zva­li Je­len­ko, zbog stra­ha odbio da ide na za­da­tak. Za­da­tak je pri­hva­tio Ne­dim, po­sli­je ko­jeg se ni­je vra­tio živ – kroz su­ze go­vo­ri Er­na Ka­hrić.

Edin Sko­kić