Jedanaest molbi, na 11.11.

Dragi Asmire Begoviću, izvini što Ti ne persiram. Zato ću ti pisati sa velikim „T“. Ne znamo se. Ustvari, ja znam tebe. Ti si onaj golman što je u zadnjoj utakmici primio pet golova. I nek’ si. Time si ispunio normu, pa zato večeras ne smiješ primiti nijedan. Ustvari, molim Te, nemoj primiti gol. Zbog sebe. Zbog mene. Zbog onih koji sinoć nisu spavali. Zbog onih koji večeras neće spavati. Zbog onih koji dižu kredit da Te gledaju. Zbog onih kojima se već tri dana znoje dlanovi. Zbog onih koji su u Tvojim godinama ginuli, da bi Ti sad mogao igrati. A mi navijati. Za Bosnu. I Herecegovinu. Makar zbog njih, koji će te večeras gledati s neba, nemoj primiti gol.

Dragi Emire Spahiću, večeras zaboravi sve ono što sa pisao o Tebi. Pročitaj samo ovu molbu i dokaži na terenu da nisam bio upravu. Ne daj mu (znaš već kome) da se primakne našem golu. Ne daj mu da šutira. Ne daj mu da skače. Ne daj mu da postigne gol. I, molim te, nemoj dobiti žuti.

Dragi Senade Luliću, večeras u tamnoplavom dresu odigraj onako kao što igraš u svijetloplavom, i uslišat ćeš moju molbu. Ne moraš dati gol. Samo ne dozvoli da ga oni daju nama.

Dragi Sanele Jahiću, ujedinio si Kiprane. Ujedini večeras Bosance i Hercegovce. Pa da dokažemo Portugalcu Manuelu Barossu da i bez njegovog mišljenja možemo u Evropu. U junu naredne godine.

Dragi Seade Salihoviću, ‘ta je Nani za Tebe? Pokazao si da si uspješniji od njega. On je mogao živjeti u svojoj kući. Ti nisi. On je imao mirno djetinjstvo. Ti nisi. Njega nisu protjerali iz njegove države. Tebe jesu. I Ti si, opet, uspio. I vratio si se u svoju državu. Da usrećiš nesretne. Zavrni jednu u rašlje južnog gola. Ne košta Te ništa.

Dragi Miraleme Pjaniću, u Tvom dresu pišem ovu molbu. To je onaj dres koji mi je poklonio Tvoj otac, u hotelu u Lisabonu. Dan poslije si na Lužu asistirao za stativu. Večeras, molim Te, asistiraj za gol.

Dragi generale Elvire Rahimiću, postroji večeras našu armiju. Učio si strategiju od Rusa. A oni najbolje znaju kako se odbraniti. Primijeni večeras sve ono što znaš. Molim te, Zemljak.

Dragi Medunjanin Harise, Ti si došao sa Sinaja. A oni koji su nekad dolazili sa Sinaja donosili su sreću na ovaj svijet. I Ti večeras donesi sreću u Bosnu i Hercegovinu. Ne treba više.

Dragi Zvjezdane Misimoviću, propala je NBA sezona. Ne možemo više vidjeti radovanja LeBron Jamesa. A Ti si ga dobro oponašao. Pokaži nam i večeras kako se radovao James. Nakon što postigneš gol.

Dragi Vedade Ibiševiću, nedavno sam čitao Tvoje školske pismene vježbe. Sve same petice. U Njemačkoj bi za one vježbe dobio – jedan. E, sad, pošto si već profesor, red je da Ti ocjenjuješ. Večeras ocijeni Portugalce. Daj im jedan. Glavom.

Dragi Edine Džeko, Tebe neću ništa moliti. Ti ćeš svakako zabiti. A ako ne zabiješ, oslonit ćemo se na Onog iz „post scriptuma“.

P.S.I ti nam pomozi, Bože. Ako ti ne možeš, ne znam ko može.

(SodaLIVE.ba/federalna.ba)