Brana je izdržala, idemo na pecanje

Sa radošću možemo reći da smo prethodne godine, a posebno posle emitovanja radio drame „Katastrofa“ na radio Lukavcu 2000-te godine, izvršili sve pripreme počevši od legislativnih, organizacijskih, trenažnih i naravno logističkih pitanja.

Urađena je detaljna analiza i procjena ugroženosti, uočeni svi nedostaci i otklonjene sve nedoumice za slučaj prirodnih nesreća, a najvažnije od svega: obavljeni su informativni razgovori sa direktorom i urednikom RTV Lukavac, tako da se pomenuta radio drama neće više emitovati.

Prošlo je 14 godina i drama se više nije emitovala.

Kada je počela da pada kiša, proglasili smo stanje prirodne nesreće, uzeli naše razvijene planove odbrane od poplava, razastrli ih i počeli da izdajemo naredbe službama i jedinicama civilne zaštite, kao i drugim subjektima u sistemu civilne zaštite i spašavanja stanovništva i materijalnih dobara. Narod je, što je bilo za očekivati, potpuno spreman dočekao stanje prirodne nesreće i sve je narodski rečeno funkcionisalo kao „po loju“, ili bolje rečeno kao po vodi.

Za nepredviđene situacije, a za šta postoji mala vjerovatnoća, postupamo prema sledećem:

•  ako dođe do prekida komunikacija usled povišenog nivoa voda: ostavljamo prevozna sredstva na sigurnom i nastavljamo plivajući „preko vode do slobode“;
• u slučaju pojave klizišta, uzimamo aneks „K-klizišta“;
• ako se neko razboli, a zbog prekida komunikacija ne može doći do doma zdravlja, dobro bi bilo da se obratiti narodnim ljekarima, gatarama ili travarima – oni sigurno imaju rješenje za bolest, ili još bolje- nemojte se razboliti dok traje stanje prirodne nesreće, brzo će ona proći, jer ona narodna izreka kaže „uvijek poslije kiše dođe Sunce“.

Kada je u pitanju brana jezera Modrac, prema svim istraživanjima i mjerenjima, Ona, ako Bog da, neće pući.

Imali smo naravno i manjih problema, ali opet predviđenih našim planovima, za kratko neki nisu imali interneta i kablovske, pa dok u petak čekasmo da vidimo šta će biti sa branom, nismo mogli gledati finale ZMBT-6, ali važno je da smo mogli slati SMS-ove i da je pobjednik od nas.

Posle kiše stvarno dođe Sunce, brana nije pukla, krećemo u sanaciju posledica (koje smo naravno predvidjeli našim planovima). Sve snage i sredstva su date na raspolaganje da se popišu štete, očisti smeće, povežu komunikacije, sve lijepo dezinfikuje i pripremimo se za nove kiše.

Opće poznato je da je naš narod široke ruke i merhametli, te da će pomoći svojim komšijama, rodbini i prijateljima, a znamo da i dijaspora pomogne kad god zatreba. Planirane fondove nećemo trošiti sada jer je ova katastrofa tek premašila stogodišnji prosjek, a pošto mi živimo i radimo za mlade, sačekaćemo bar da premaši 150-to godišnji prosjek, pa da odriješimo kesu.

U prirodnoj nesreći ima i sreće, Spreča je sada poribljena pa možemo i na pecanje.

P.S. Odlučio sam se za ovu (šaljivo-pozitivističku) verziju analize pošto znam da radije čitamo beletristiku, a za one koje interesuje ozbiljna analiza uradio sam i drugu verziju.

Na kraju moja poruka (ne)odgovornima je: nadati se uspjehu bez plana i pripreme, je isto što i vjerovati u glavni dobitak u igrama na sreću, ali rijetki su oni koji su više puta dobijali glavnu nagradu.