Đorđe Balašević je za svog prijatelja napisao i predivnu pjesmu, no prije toga, malo se prisjetio nekih dobrih starih vremena.
Poslušajte pjesmu Duet, jer duetu su se nadale ove dvije legende ex-Yu prostora. No, sudbina je bila brža. U nastavku možete i pročitati tekst pjesme.
“Stari moj… Premalo smo se družili… Al smo se, ono, kužili?
I istom caru verno služili…
Zimski dan… Ko stvoren za tugovati… Al ne dam da me do'vati…
Danas nikako… Danas bolje ne…
Mi, pesnici, imamo svoje trikove… Tuga je tu za stihove…
A radost je za Voljene…
Stari moj… Sve smo se ređe sretali… Ko ‘tice smo preletali…
Bogaze gde su drugi skretali…
Ponekad… Sa mesta se ne pomakneš… A opet svima odmakneš…
Nekad ostati znači »trajati«…
Mi, pesnici, i nismo neke delije… Al’ katkad je najsmelije…
Na svome mestu stajati?
Ovaj duet zapevaću sam… Ne ide to, znam… Al’ šta bude…
Za sanjare… Male blesane… Noći besane… Za zaljubljene lude…
Harmonija par… I zera vibrata… Nasleđena stvar od starijeg brata…
S pola daha… Kap sevdaha… Sve na svom…
Kroz ponoć i muk… I pazarnom vrevom… Mine dobri duh svojim Sarajevom…
Kao refren kog zviždukaš čaršijom…
Stari moj… Gluvi nas dani napali… I tu gde rima zafali…
Još samo sveća da se zapali?
Zimski dan… Severac tuli flautu… I sve je u fejd autu…
Nit bih pevao, niti bih ćutao?
Kao kameo… K'o silueta s broševa… Dečak s gitarom s Koševa…
U pesme je odlutao…”
Đ. Balašević, januar, 2015
