Dok u savremenom svijetu države svoje politike usmjeravaju na mlade ljude želeći svoje visokoobrazovane kadrove zadržati u zemlji, Tuzlanski kanton nažalost podržava potpuno suprotnu politiku. Već duži niz godina, mi asistenti ne možemo zasnovati radni odnos niti možemo s ministrom obrazovanja, nauke, kulture i sporta TK-a Ademom Šehidićem i premijerom TK-a Seadom Čauševićem razgovarati o ovom problemu. Od nadležnih institucija uopće ne dobivamo odgovor na pitanje trebamo li mi ovoj zemlji ili ne. S obzirom na višegodišnje ignorisanje nas asistenata, koji svoj trud i znanje prenosimo i na druge mlade ljude, nama je sasvim jasno da nas Vi – tjerate iz ove zemlje. Uporno građanima ove zemlje šaljete jasnu poruku da Vam ne trebaju oni mladi ljudi koji imaju volje i znanja i žele da BiH bude društvo obrazovanih ljudi koji mogu pokrenuti stvari na bolje. Svi mi imamo priliku otići iz ove zemlje, ali smatramo prije svega da nam je dužnost BiH učiniti perspektivnijom i ugodnijom za život.
Iako je Univerzitet u Tuzli Vladi TK-a uputio dopis o potrebama zapošljavanja asistenata, Vi te potrebe uporno ignorišete, jer naš radno-pravni status nije riješen. Vaš „odgovor“ je bio na održanoj 65. redovnoj sjednici gdje su se kroz Nacrt budžeta za 2013. godinu planirala sredstva za zapošljavanje novih 40 asistenata na Univerzitetu u Tuzli tokom akademske 2013/14. godine. Nažalost, to je bio samo nacrt, a mi smo i dalje prepušteni sami sebi bez ikakve naznake da će se naš status riješiti.
Podsjećamo Vas da Univerzitet u Tuzli ima preko 500 vanjskih saradnika u raznim naučnim zvanjima od asistenata do profesora, od kojih je preko 92 posto u radnom odnosu u nekim drugim institucijama, dok nas oko 8 posto radi po ugovorima bez zasnivanja radnog odnosa.
S obzirom da predstavljamo grupu u kojoj je svako od nas, shodno Odluci Univerziteta u Tuzli, dobio izbor u saradničko zvanje asistenta ili višeg asistenta na period od 4 ili 5 godina, a nemamo zasnovan radni odnos u drugim institucijama, tražimo da se hitno riješi naš radno- pravni status.
Tražimo od Vlade TK-a saglasnost za potpisivanje Ugovora o radu. Lična obećanja i usmena podrška nije nam potrebna, nama je potrebno da radimo i da od svog rada i uloženog višegodišnjeg truda i novca u obrazovanje živimo život dostojan čovjeka.
Sadašnji status nas uskraćuje da imamo radno iskustvo, iako smo angažovani na matičnim fakultetima ne možemo konkurisati na druge pozicije (jer nemamo potrebno radno iskustvo i vodimo se na Birou za zapošljavanje iako „radimo“). Želimo Vam skrenuti pažnju da isplatu zarađenog novca čekamo i do 8 mjeseci, jer u budžetu za naš rad nema novaca.
Stoga tražimo da Vlada TK-a i resorno Ministarstvo hitno pristupi rješavanju ovog problema ili da nam jasno i otvoreno kažu da na Univerzitetu u Tuzli, u ovom kantonu nema mjesta za visokoobrazovane mlade ljude koji žele raditi i pridonositi razvoju boljeg i pravednijeg društva.
Vi niste podobni.Morate se učlaniti u neku stranku najbolje onu koja je na vlasti, a ako nije na vlasti sačekati da vaša stranka dobije izbore pa onda po principu “ja tebi ti meni” doći do odgovarajuće pozicije.Može se takodjer naći neko kome nije mrsko uzeti neku paricu,recimo pet,deset hiljadarki.Tako to funkcioniše nema ništa od otvorenih pisama,samo zatvorene koverte sa odredjenom sumom.
Slažem se samo treba pare u kovertu i eto ti posla. Sve ostalo je mlaćenje prazne slame. Bitno je kako se zoveš i prezivaš, nije bitno zvanje, znanje, struka i radno iskustvo, komunikacijske vještine, računarske sposobnosti, strani jezici, “slijepo” tipkanje na tastaturi, razni certifikati sa edukacija iz tvoje oblasti studija, stipendije, priznanja stranih organizacija i/ili država, umijeće uvođenja novina u svakodnevni posao, blagovremeno obavljanje radnih zadataka….ne ne ne ne, sve to pada u vodu zbog nečije zatvorene koverte sa određenom sumom.
Ja bih jedan komentar iz svog ličnog iskustva sa asistentima. Na fakultetima radi ogroman broj profesora i asistenata koji to uopšte ne zaslužuju. Kako se postaje asistent pravilo je slijedeće: četri godine fakulteta, prosjek ocjena malo bolji i eto te ti si spoljni saradnik, uskoro asistent, pa profesor. Da li ljudi koji nemaju uopšte pedagoške prakse mogu educirati studente? Da li ljudi koji nemaju nikakvu radnu praksu mogu nekoga educirati?. Na taj način se nakotilo tih asistenata koji sve znaju. Izvolite gospodo u privredu i institucije uzmitet svoj čarobni štapić znanja pucnite njim i riješite sve probleme ovog društva.
svi bi u asistente. završili fakultete sa kojima se ne mogu redovno zaposliti (žurnalistika, krimainalistika, defektologija i sl…) pa im jedino rješenje da se uvale kao asistenti na budžet. bujrum si nađite posao u struci kad ste već bili uspješni studenti, pametni ste ne bi vam to trebao biti problem.
Asistenti – problem br 1 univerziteta. Jadnici kako bas postadose i prihvatise ono sto im ne pripada. Kad vidim ko sve sebe smatra pametnim radije se pridružujem četi luđaka.